XML: O čemu se tu zapravo radi?

Šeme mogu da budu izuzetno složene, a vaš sektor za IT ih može napraviti nakon što sazna kakve tipove podataka želite i kako će raditi XML sistem. Pomoći će vam ako znate kako šeme izgledaju. Na slici su prikazana pravila šeme za oznake <MAČKA> ... </MAČKA> o kojima smo govorili u prethodnoj lekciji.

U ovoj šemi se nalazi grupa deklaracija. One kontrolišu kakav tip podataka može da se nalazi u svakoj oznaci. U ovom slučaju, deklaracija redosleda takođe kontroliše raspored oznaka koje se nalaze unutar korenskog elementa <MAČKA>. U svakoj datoteci sa podacima koja koristi ovu šemu, oznake moraju da imaju prikazani redosled. Drugde na slici, deklaracije tipa datoteke kontrolišu tip podataka koji može da se nalazi u svakoj oznaci u datoteci sa podacima: niz slova, broj, ili izbor Da/Ne. Kao što ste i očekivali, u oznakama u datoteci sa podacima ne mogu da se nalaze tipovi podataka koji nisu određeni šemom. Na ovaj način vam šema pomaže da proverite XML podatke.

(U ranijem odeljku "Anatomija XML datoteke sa podacima" smo spomenuli deklaracije. Jedna od njih je određivala koja će šema upravljati sadržajem datoteke sa podacima. Prema tome, dve grupe deklaracija su logično i funkcionalno povezane).

Kakve veze ovo ima sa vama? Ako ste veterinar i želite da se u vašim datotekama nalaze dodatne informacije o životinjama koje ste lečili (poput boje ili posebnih oznaka na telu), verovatno ćete angažovati nekoga ko će dodati oznake za te podatke. Biće potrebno i promeniti šemu za tu datoteku. Ukoliko ne promenite šemu, nove oznake će biti neispravne i sistem će prestati sa radom. Jednostavne promene u šemi se mogu veoma brzo uneti, a izuzetno su važne jer stvaraju novo pravilo za vaše podatke.

Pošto možete da promenite šeme kad god je to potrebno, XML datoteke mogu da se prilagode novim situacijama i zahtevima, bez potrebe za ponovnom izradom datoteka od početka. Šema je proširljiva, baš kao i oznake.